ANTIOKSIDANTI
Naš imunološki sistem se bori protiv infektivnih bolesti. Najveci borci protiv raznih bolesti su mnogi antioksidansi.
Što su antioksidansi? Antioksidansi su tvari koje štite organizam od oksidacije. Trebaju li nam? Odgovor je bezuvetno da. Buduci da svakim udisajem stvaramo slobodne radikale, oksidanse koji nam oštecuju celije. Kako idu godine tako telo proizvodi sve manje prirodnih antioksidanasa, koji su naši zaštitinici. Kada se u telu nakupe vece kolicine slobodnih radikala naše zdravlje je u opasnosti; dolazi do mnogih degenerativnih oboljenja. Iako antioksidanse dobivamo iz hrane ta kolicina nam nije dovoljna. Primer, pušacima treba veca kolicina vitamina C kako bi osigurali potreban nivo antioksidanasa u krvi. Takode je vrlo važno ne smao što jedemo nego i nacin na koji se priprema hrana.
Kada kažemo oksidans - setite li se prerezane jabuke koja potamni na zraku ili rde na gvoždu? Verovatno da, jer to su uostalom dva najpoznatija oksidacijska procesa. No, retki znaju da je i ljudski organizam vrlo podložan oksidacijskim procesima i da se oni svakodnevno odvijaju u ljudskom organizmu. Osoba koja normalno udiše bez opterecenja normalno metabolizira 95 % kiseonika kojeg udiše, a onih preostalih 5 % udahnutog kiseonika se pretvara u slobodne radikale koji izazivaju oksidacijske procese u celom organizmu.
Što su to slobodni radikali Najjednostavnije receno slobodni radikali su sve cestice sa jednim ili više nesparenih slobodnim elektronima u svojim atomima.To su nestabilne cestice, koje imaju stalnu potrebu za nadoknadom elektrona iz okolnih atoma. Da bi to ostvarili, slobodni radikali poticu niz lancanih reakcija u organizmu. Ove reakcije izazivaju nestabilnosti u vecim podrucjima i krajnja posledica je nastanak razlicitih poremecaja i bolesti. Slobodni radikali mogu biti vrlo male cestice (atom kiseonika, ugljenika, vodonika, sumpora, gvožda i bakra) kao i mnogo vece molekule (proteini, ugljeni hidrati, masti ali i nukleinske kiseline, koje su prenositelji genetskih poruka). Ako dopustimo slobodan razvoj oksidativnih promena u organizmu može doci do jakih oštetecenja organizma.
Koje su najcecce posledice oksidativnih promena? Dugotrajne oksidativne promene dovode do trajnog oštecenja tkiva. Jedno od najcešcih oboljenja današnjice povezuje se sa oksidativnim promenama. To su bolesti krvnih žila i srca. Zasigurno i vi izbegavate hranu bogatu holesterolom da biste smanjili svoje šanse da obolite od ateroskleroze. No, danas se dobro zna da sam holesterol nije "bad boy" jer i njega cine nekoliko frakcija (LDL, HDL, VLDL). HDL je tzv. zaštitni kolesterol, dok je "bad boy" samo oksidirani oblik LDL-a. Samo ovaj oblik ucestvuje u taloženju na krvne žile i nastanku tzv. plakova, te razvoju ateroskleroze.
Štetni uticaj slobodnih radikala na jetru. Jetra je prava mala laboratorija za preradu svih unešenih stranih tvari u organizam te su i celije jetre najizloženije štetnim uticajima slobodnih radikala. Prvi stepen oštecenja je razgradnja masnih kiselina u membranama celija pod uticajem slobodnih radikala koji nezasicene masne kiseline upravo "gutaju". Promenom fizioloških svojstava membrane menja se njena propustljivost uz menjanje sastava sadržaja same celije, te narušavanje reproduktivne sposobnosti celija. Rezultat je odumiranje celija jetre, promene u laboratorijskim vrednostima i slabljenje funkcije jetre. Druga, još gora oštecenja osidacijskim procesima manifestiraju se u obliku raka. Danas se zna da se slobodni radikali povezuju sa nastankom raka kože, želuca, prostate, debelog creva, jednjaka i grlica maternice. Da bi to ostvarili, slobodni radikali poticu niz lancanih reakcija u organizmu.
Kako se zaštiti od oksidacijskih promena? Zaštititi se od oksidativnih promena možemo povecanim unosom antioksidansa. Svima su poznati antioksidansi beta karoten, E vitamin, C vitamin i selen. To su oni najosnovniji antioksidansi kojih ima u hrani kao i u dodacima prehrani i koji deluju zaštitno u organizmu. Kako ih moramo uneti spolja oni pripadaju grupi egzogenih (spoljnih) antioksidansa. Nikada nemojte pitati koji je od njih je najvažniji, jer oni imaju razlicite ali jednako važne uloge u organizmu. C vitamin i beta koroten vas štite od oksidansa u vodenom delu vašeg organizma (krvna plazma, limfa, unutrašnjost celije), dok je E vitamin prva linija obrane u masnom delu (celijska membrana). Selen je vrlo važan jer ucestvuje u radu jednog enzima koji obnavlja E vitamin. Kada su svi ovi oksidansi prisutni u uravnoteženim marama u hrani ili dodacima prehrani, njihovo delovanje je kompletnije i postiže se uz manje doze.
Unutar organizma postoji još niz antioksidativnih spojeva koje nazivamo endogeni (unutarnji) antioksidansi i koji nastaju u organizmu. To su glutation, SOD (superoksid dizmutaza) i slicni spojevi. Za neke vec dobro poznate spojeve kao npr. bilirubin i urate danas se smatra da imaju u organizmu i antioksidativnu ulogu. Zato upoznajte antioksidanse detaljnije i saznajte njihovo delovanje. Prirodni i snažni antioksidansi nalaze se u biljkama, a pomažu imunološkm sistemu i nazivaju se fitohemikalije ili fitonutrienti. Oni vocu, povrcu, žitaricama i mahunarkama daju boju i ukus.
Karetenoidi - fitonutrienti ili pigmenti topivi u mastima, nalaze se u naranžastom, žutom, crvenom i zelenom povrcu i vocu. Danas poznajemo oko 600 karotenoida, a voce i povrce ih sadrži oko 50.
Alfa-karoten - telo prema potrebi pretvara u vitamin A, jedan od najvecih boraca protiv slobodnih radikala. Ako jedemo kuvanu šargarepu ili bundevu ili unosimo vitamin A, pomažemo telu u borbi za zdravlje.
Beta-karoten - jedan deo telo pretvara u vitamin A, a ostatak deluje kao antioksidans. On sprecava stvaranje slobodnih radikala i jaca obrambeni sistem te smanjuje rizik od ateroskleroze, srcanog udara, štiti od stvaranja mrene. Beta-karoten možemo naci možemo naci u vocu i povrcu jakih boja poput: kajsije, brokule, breskve, spanaca, manga.
Flavonoidi - antioksidansi koji u vodi daju topivu boju povrca, voca, žitarica, mahunarki, lišcu, kori. Oni sprecavaju rast bakterije Staphylococcus, otporne na antibiotike, koja izaziva teške infekcije. Ovaj antioksidans pomaže onim osobama koje jedu masnu hranu punu holesterola, te sprecava krvarenje zubnog mesa.
Fitonutrienti - nalaze se u sojinom zrnu i mahunarkama. U telu se pretvaraju u biljne estrogene. Ucestvuje u snižavanju ukupne kolicine holesterola i smanjuju visoki nivo triglicerida u krvi, štite nas od srcanih bolesti i smanjuju 'valunge' u menopauzi.
Vitaminski antioksidansi? Vitamin A, vitamin C i vitamin E - najjaci poznati vitaminski antioksidansi. Vitamin A delotvorno uništava slobodne radukale. Vitamin C nam je svima poznat i cesto ga nazivaju zaštitnikom drugih antioksidanasa u našem telu. Vitamin E topiv u mastima, zaštitnik stanicne membrane i drugih tkiva koja sadrže lipide (Formula 1, 2, 4 i Herbalifeline).
Mineralni antioksidansi? Glavni antioksidansi medu mnogim mineralima su selen i cink. Buduci da telo ne može proizvesti niti jedan mineral mi ih dobivamo putem hrane. Pravilna kolicina minerala u telu je važna, a bez vitamina se ne mogu apsorbirati.
Selen i vitamin E - u prijateljskom su odnosu što znaci da jedan drugoga poticu na delovanje. Selen ima važnu ulogu u ublažavanju posledica kemoterapije i radijacije te potice pojacani rad antitela u slucaju infekcije, ublažava bol i ukocenost kod artritisa. Prati ga glas minerala koji potice spolnu želju kod muškaraca. Možemo ga naci u plodovima mora, bubrezima, jetri, pšenicnim klicama, smedoj riži, paradajzu ili ga unosimo putem dodataka (Formula 1,Formula 2)
Cink - poznat kao borac protiv prehlade, jaca obrambeni mehanizam i potice T celije u borbi protiv infekcija. On je nadglednik koji prati rad svake celije, rad enzima i rad svih važnih telesnih procesa. Odgovoran je za stezanje mišica, održava kolicinu vitamina E u krvi kiselo-lužnatu ravnotežu u telu, te je važan za sintezu DNA. Buduci da se cink dosta uništava tokom pripremanja hrane, potrebno ga je uzimati u dodacima prehrani (Formula 1 i Formula 2).
Kako deluju antioksidansi?
1. snizuju nivo holesterola
2. smanjuju rizik od ateroskleroze
3. usporavaju starenje
4. pomažu zaštiti od moždane kapi
5. pomažu u procesu detoksikacije
6. pomažu u zaštiti od astme i bronhitisa
7. štite oci